Разлози оснивања
Почетком 90-их, не знам у коликој мери је то познато српској јавности, у Словенији није било пожељно популарисати било шта са српским предзнаком, па ни српску културу, уметност и науку. У то време долази до прекомерног уништавања српских књига, посебно оних на ћириличном писму, и то у пећима и машинама за уништавање докумената. Културној јавности је позната чињеница да је размена књига између Београда и Љубљане несметано текла од 1919. до 1990. године, када је прекинута и до данашњих дана није обновљена. Резултат тог стања био је нестанак књига на српском језику у редовној библиотекарској мрежи Словеније. То је био довољан разлог за размишљање шта нам је чинити. Међу овдашњим Србима јавља се идеја о потреби прикупљања књижне грађе у облику добровољних прилога из приватних библиотека с циљем да се, кад се за то створе услови, крене у установљавање Српске библиотеке у Словенији. Идеја се спонтано јавила код неколико чланова тада већ регистрованог Културног друштва „Михајло Пупин“, а била је подржана, како од српских, тако и од извесног дела словеначких интелектуалаца. Тако започињемо с прикупљањем првих књига од донатора, депонујемо их у просторијама приватне куће у власништву члана Друштва, али акцију убрзо обустављамо због ограничености простора. Са скоро 400 прикупљених књига, стрпљиво чекамо десет година, тј. до 2004, када добијамо у најам скромне просторије од Општине града Љубљане, чиме су обезбеђени основни услови за почетак озбиљних припрема за отварање библиотеке.
Отварање библиотеке
У опремању просторије за библиотеку помогла нам је Република Српска, а Министарство за културу и Министарство за дијаспору Републике Србије с Народном библиотеком Србије и Библиотеком града Београда, били су донатори више стотина књига. Тако смо 21.9.2005, на дан Мале Госпојине, крсне славе породице Пупин и нашег Друштва, свечано отворили нашу данашњу библиотеку у Подгорниковој улици бр. 3 у Љубљани, у веома уређеној стамбеној четврти Шишка у северозападном делу града. На отварању су учествовали бројни представници културног и политичког живота Србије, Републике Српске, Словеније и Љубљане. Сам чин отварања извели су г-ђа Meryrouth Coleman, заменица америчког амбасадора у Словенији и г. Александар Чотрић, заменик Министра за дијаспору Републике Србије. Тадашњи српски премијер др Војислав Коштуница у поздравном писму је истакао жељу да новооснована српска библиотека „постане и остане место где ће нови нараштаји Срба у Словенији моћи да доживе сву лепоту матерњег језика и културе свога народа“. Био је то почетак рада Библиотеке која је у том тренутку бројала нешто више од 1.100 књига.
Прва фаза развоја
Чињеница да нико од нас који смо били ангажовани на пословима библиотеке није имао ни елементарна знања из подручја библиотекарства, изазивала је сумњичавост појединаца у нашем окружењу, па и неких у Србији, да Српска библиотека у Словенији неће успети. Већ у овој фази развоја доказали смо да скептици нису били у праву. Уз помоћ Народне и универзитетске књижнице (НУК) у Љубљани и једног пријатеља нашег Друштва, пензионисаног библиотекара, научили смо како се, у складу са Законом, обављају послови у библиотеци. Снажан мотив и уверење да радимо посао од непроцењивог значаја за очување језика и културног идентитета Срба у Словенији, помагали су нам да савладамо све препреке на путу. Због недостатка финансијских средстава за набавку рачунарске опреме, скоро пуне две године смо водили комплетну евиденцију ручно – до 2.200-ог инвентарног броја библиотечке грађе.
Крајем 2007. године, Влада Р Словеније омогућила нам је набавку рачунарске опреме, а Министарство за дијаспору набавку програмске опреме, чиме смо модернизовали технологију рада. Тако смо у првој половини 2008. године успоставили јединствену базу података у ЕВА - локалном програму за библиотеке, аутора Јакопин Приможа, професора на Филозофском факултету у Љубљани. У овом тренутку имамо у евиденцији преко 3.600 наслова књига и друге библиотечке грађе и опслужујемо преко 450 читалаца, претежно српског порекла. Библиотека је, иначе, отвореног карактера, доступна је свим националностима под једнаким условима. Од отварања библиотеке, богаћењу књижног фонда највише су допринеле опет наше познате институције из Београда: Народна библиотека Србије и Библиотека града Београда. Набавку смо вршили по свом избору код издавачких кућа Српске књижевне задруге и Републичког завода за уџбенике и наставна средства Србије (укупно 470 наслова). Набавком у Мрежи књижара Србије увећали смо фонд за додатних 140 наслова и то највећим делом уз финансијску помоћ Министарства за дијаспору Републике Србије. Овим књижним богатством попунили смо целокупан расположиви простор већ у другој половини 2008. године. У том тренутку смо се нашли пред, на први поглед, нерешивим проблемом обезбеђењем додатног простора за даљи развој библиотеке.
Друга фаза развоја
Ову фазу развоја карактерише један изузетно занимљив догађај. Наиме, почетком децембра 2008. године, одлуком Владе Републике Словеније, Министарство одбране нам је предало на управљање 18.000 књига које су својевремено биле у власништву Гарнизонске библиотеке ЈНА у Љубљани. С обзиром да су армије уређене и педантне институције, и ЈНА је, као претходна војска, уредно предала новој војсци Војсци Словеније, библиотечку грађу Гарнизонске библиотеке Љубљана. Нова војска се побринула, и пуних 18 година чувала ту грађу у релативно добрим смештајним условима, у једној од касарни у Љубљани. Још пре две године смо дошли до сазнања да се неки контигент књига бивше ЈНА налази на чувању у Министарству одбране Р Словеније, али дуго нисмо могли добити информацију о количини и врсти тог књижног фонда. Коначно, успели смо да сазнамо да се ради о белетристици у језичној структури која је одговарала националној структури састава ЈНА, уз напомену да су из тог фонда биле изузете књиге на словеначком језику и, што је сасвим рационално и логично, намењене за коришћење припадницима словеначке војске ангажованим у мировним мисијама по свету.
Пошто се библиотекарством не бави ниједно друго друштво, како српске, тако и осталих националности затечених на територији Словеније приликом растурања заједничке државе, очекивали смо да ће процедура преузимања књига бити једноставна и брза. Међутим, дошло је до извесних компликација и то зато што су се поред књига на српском језику у том фонду налазиле и књиге на језицима других народа и националних мањина: албанском, италијанском, македонском и мађарском. Министарство одбране је строго поштовало ову чињеницу, а уз то, очекивало се и занимање Црногораца, Бошњака и Хрвата за књиге на српском језику. На нашу срећу (или можда несрећу), нико од поменутих народа или мањина није показао никакав интерес за преузимање свог књижног дела, него су сви радије дали писмену изјаву да се одричу књига у корист Друштва „Михајло Пупин“, под условом да могу несметано користити књиге из наше библиотеке. Све ово договарање и усклађивање трајало је пуне две године, након чега је коначно преузет комплетан фонд у нашу библиотеку.
Паралелно с настојањима да преузмемо поменуте књиге, све време смо, преко чиновничких структура Љубљане, радили на решавању просторног проблема, но безуспешно. Проблем је на крају попримио такве димензије да је у потпуности превазишао наше могућности и постао заједнички за наше Друштво и град Љубљану. Зато смо позвали у госте бившег успешног привредника а сада градоначелника Љубљане Зорана Јанковића. Наш позив је био прихваћен и сусрет остварен крајем фебруара ове године. Градоначелник је био одушевљен оним што је видео а што смо постигли у веома тешким условима. Том приликом смо заједнички констатовали (мада је то нама од почетка било јасно) да се наше Друштво бави пословима од јавног интереса (или „шире друтвене користи“, како би се то некада рекло) и да нам је зато неопходан додатни простор за даљи рад библиотеке. Тај простор је обезбеђен у непосредном суседству постојећег, повезан је с њим унутрашњим вратима и за 50% је већи од овог који сада користимо. Поред додатног простора, ускоро ћемо добити и професионалну опрему двостране полице за књиге, и то гратис, од Удружених библиотека Љубљане, чија је директорка г-ђа Јелка Газвода била присутна у екипи градоначелника. Тај полусатни састанак искоришћен је врло ефикасно јер смо успели да разговарамо и о даљој перспективи Српске библиотеке, на чему смо врло захвални градоначелнику и целој његовој екипи.
Ако сумирамо стање, можемо закључити да нам је већи број проблема решен (простор, фонд и његово принављање, полице за смештај грађе) а да још остају отворени финансијски и кадровски проблеми. Пошто све активности у библиотеци обављамо волонтерски, преко спонзора-донатора, морамо још обезбедити средства за покривање текућих трошкова одржавања, што на годишњем нивоу износи 9-10.000 евра. Према овдашњим прописима не можемо рачунати на средства из јавних финансија, јер је наша библиотека сврстана у категорију privatnih knjižnica и као таква се не финансира из буџетских средстава. Кадровски проблем је лакше решив, јер постоји могућност да се ангажује стручно лице са сталним запослењем у некој јавној библиотеци на скраћено радно време – неколико сати седмично.
Наши први непосредни послови у библиотеци, који нас чекају у овој години, тичу се сређивања и обраде новоприспелих књига. Књиге су сложене у 270 картонских кутија и већ се налазе у новим просторијама. На основу узорка од 15 кутија, чију садржину смо детаљно прегледали, закључујемо да приближно једна трећина књига није употребљива због дотрајалости или садржаја. Након завршетка грубе селекције, следи монтирање књижних сталажа и поновна, коначна селекција, која ће морати да буде условљена и расположивим простором. Вишак књига ћемо понудити српским друштвима у унутрашњости и/ли библиотечкој мрежи Словеније. Отписивање дотрајалих књига убудуће ће бити усклађено с нашим могућностима занављања. Задњи корак у овој фази биће уношење одређених параметара у базу података, када свака књига буде имала своје место на полици и разврстана према форматима ради најекономичнијег коришћења простора.
На крају напомињемо да је ово договорено решење привременог карактера за, по садашњој оцени, две до три године, након којих би, према мишљењу г. Јанковића, Љубљана морала наћи одговарајући простор од 250-300 м2, у коме би био смештен Српски културни центар а који би обухватао библиотеку, читаоницу и друге садржаје намењене српској популацији из Словеније. Остајемо у уверењу да ће тако и бити, а време ће показати своје!
Момчило Станић
Друштво „Михајло Пупин“, Љубљана
