Новости У Библиотеци!

Од данас па надаље, у библиотеци можете позајмити две нове кљиге.

1. Јован Дучић - Верујем у Бога и у српство - политички списи - http://openlibrary.org/b/OL19083728M/Verujem_u_Boga_i_u_Srpstvo

2. Веронаука у кући - Издање Српске Православне Цркве.


Добродошли!

ПРВА СРПСКА БИБЛИОТЕКА У СЛОВЕНИЈИ

Разлози оснивања

Почетком 90-их, не знам у коликој мери је то познато српској јавности, у Словенији није било пожељно популарисати било шта са српским предзнаком, па ни српску културу, уметност и науку. У то време долази до прекомерног уништавања српских књига, посебно оних на ћириличном писму, и то у пећима и машинама за уништавање докумената. Културној јавности је позната чињеница да је размена књига између Београда и Љубљане несметано текла од 1919. до 1990. године, када је прекинута и до данашњих дана није обновљена. Резултат тог стања био је нестанак књига на српском језику у редовној библиотекарској мрежи Словеније. То је био довољан разлог за размишљање шта нам је чинити. Међу овдашњим Србима јавља се идеја о потреби прикупљања књижне грађе у облику добровољних прилога из приватних библиотека с циљем да се, кад се за то створе услови, крене у установљавање Српске библиотеке у Словенији. Идеја се спонтано јавила код неколико чланова тада већ регистрованог Културног друштва „Михајло Пупин“, а била је подржана, како од српских, тако и од извесног дела словеначких интелектуалаца. Тако започињемо с прикупљањем првих књига од донатора, депонујемо их у просторијама приватне куће у власништву члана Друштва, али акцију убрзо обустављамо због ограничености простора. Са скоро 400 прикупљених књига, стрпљиво чекамо десет година, тј. до 2004, када добијамо у најам скромне просторије од Општине града Љубљане, чиме су обезбеђени основни услови за почетак озбиљних припрема за отварање библиотеке.

Отварање библиотеке

У опремању просторије за библиотеку помогла нам је Република Српска, а Министарство за културу и Министарство за дијаспору Републике Србије с Народном библиотеком Србије и Библиотеком града Београда, били су донатори више стотина књига. Тако смо 21.9.2005, на дан Мале Госпојине  крсне славе породице Пупин и нашег Друштва, свечано отворили нашу данашњу библиотеку у Подгорниковој улици бр. 3 у Љубљани, у веома уређеној стамбеној четврти Шишка у северозападном делу града. На отварању су учествовали бројни представници културног и политичког живота Србије, Републике Српске, Словеније и Љубљане. Сам чин отварања извели су г-ђа Meryrouth Coleman, заменица америчког амбасадора у Словенији и г. Александар Чотрић, заменик Министра за дијаспору Републике Србије. Тадашњи српски премијер др Војислав Коштуница у поздравном писму је истакао жељу да новооснована српска библиотека „постане и остане место где ће нови нараштаји Срба у Словенији моћи да доживе сву лепоту матерњег језика и културе свога народа“. Био је то почетак рада Библиотеке која је у том тренутку бројала нешто више од 1.100 књига.

Прва фаза развоја

Чињеница да нико од нас који смо били ангажовани на пословима библиотеке није имао ни елементарна знања из подручја библиотекарства, изазивала је сумњичавост појединаца у нашем окружењу, па и неких у Србији, да Српска библиотека у Словенији неће успети. Већ у овој фази развоја доказали смо да скептици нису били у праву. Уз помоћ Народне и универзитетске књижнице (НУК) у Љубљани и једног пријатеља нашег Друштва, пензионисаног библиотекара, научили смо како се, у складу са Законом, обављају послови у библиотеци. Снажан мотив и уверење да радимо посао од непроцењивог значаја за очување језика и културног идентитета Срба у Словенији, помагали су нам да савладамо све препреке на путу. Због недостатка финансијских средстава за набавку рачунарске опреме, скоро пуне две године смо водили комплетну евиденцију ручно – до 2.200-ог инвентарног броја библиотечке грађе.

Крајем 2007. године, Влада Р Словеније омогућила нам је набавку рачунарске опреме, а Министарство за дијаспору набавку програмске опреме, чиме смо модернизовали технологију рада. Тако смо у првој половини 2008. године успоставили јединствену базу података у ЕВА - локалном програму за библиотеке, аутора Јакопин Приможа, професора на Филозофском факултету у Љубљани. У овом тренутку имамо у евиденцији преко 3.600 наслова књига и друге библиотечке грађе и опслужујемо преко 450 читалаца, претежно српског порекла. Библиотека је, иначе, отвореног карактера, доступна је свим националностима под једнаким условима. Од отварања библиотеке, богаћењу књижног фонда највише су допринеле опет наше познате институције из Београда: Народна библиотека Србије и Библиотека града Београда. Набавку смо вршили по свом избору код издавачких кућа  Српске књижевне задруге и Републичког завода за уџбенике и наставна средства Србије (укупно 470 наслова). Набавком у Мрежи књижара Србије увећали смо фонд за додатних 140 наслова и то највећим делом уз финансијску помоћ Министарства за дијаспору Републике Србије. Овим књижним богатством попунили смо целокупан расположиви простор већ у другој половини 2008. године. У том тренутку смо се нашли пред, на први поглед, нерешивим проблемом  обезбеђењем додатног простора за даљи развој библиотеке.

Друга фаза развоја

Ову фазу развоја карактерише један изузетно занимљив догађај. Наиме, почетком децембра 2008. године, одлуком Владе Републике Словеније, Министарство одбране нам је предало на управљање 18.000 књига које су својевремено биле у власништву Гарнизонске библиотеке ЈНА у Љубљани. С обзиром да су армије уређене и педантне институције, и ЈНА је, као претходна војска, уредно предала новој војсци  Војсци Словеније, библиотечку грађу Гарнизонске библиотеке Љубљана. Нова војска се побринула, и пуних 18 година чувала ту грађу у релативно добрим смештајним условима, у једној од касарни у Љубљани. Још пре две године смо дошли до сазнања да се неки контигент књига бивше ЈНА налази на чувању у Министарству одбране Р Словеније, али дуго нисмо могли добити информацију о количини и врсти тог књижног фонда. Коначно, успели смо да сазнамо да се ради о белетристици у језичној структури која је одговарала националној структури састава ЈНА, уз напомену да су из тог фонда биле изузете књиге на словеначком језику и, што је сасвим рационално и логично, намењене за коришћење припадницима словеначке војске ангажованим у мировним мисијама по свету.

Пошто се библиотекарством не бави ниједно друго друштво, како српске, тако и осталих националности затечених на територији Словеније приликом растурања заједничке државе, очекивали смо да ће процедура преузимања књига бити једноставна и брза. Међутим, дошло је до извесних компликација и то зато што су се поред књига на српском језику у том фонду налазиле и књиге на језицима других народа и националних мањина: албанском, италијанском, македонском и мађарском. Министарство одбране је строго поштовало ову чињеницу, а уз то, очекивало се и занимање Црногораца, Бошњака и Хрвата за књиге на српском језику. На нашу срећу (или можда несрећу), нико од поменутих народа или мањина није показао никакав интерес за преузимање свог књижног дела, него су сви радије дали писмену изјаву да се одричу књига у корист Друштва „Михајло Пупин“, под условом да могу несметано користити књиге из наше библиотеке. Све ово договарање и усклађивање трајало је пуне две године, након чега је коначно преузет комплетан фонд у нашу библиотеку.

Паралелно с настојањима да преузмемо поменуте књиге, све време смо, преко чиновничких структура Љубљане, радили на решавању просторног проблема, но безуспешно. Проблем је на крају попримио такве димензије да је у потпуности превазишао наше могућности и постао заједнички за наше Друштво и град Љубљану. Зато смо позвали у госте бившег успешног привредника а сада градоначелника Љубљане Зорана Јанковића. Наш позив је био прихваћен и сусрет остварен крајем фебруара ове године. Градоначелник је био одушевљен оним што је видео а што смо постигли у веома тешким условима. Том приликом смо заједнички констатовали (мада је то нама од почетка било јасно) да се наше Друштво бави пословима од јавног интереса (или „шире друтвене користи“, како би се то некада рекло) и да нам је зато неопходан додатни простор за даљи рад библиотеке. Тај простор је обезбеђен у непосредном суседству постојећег, повезан је с њим унутрашњим вратима и за 50% је већи од овог који сада користимо. Поред додатног простора, ускоро ћемо добити и професионалну опрему  двостране полице за књиге, и то гратис, од Удружених библиотека Љубљане, чија је директорка г-ђа Јелка Газвода била присутна у екипи градоначелника. Тај полусатни састанак искоришћен је врло ефикасно јер смо успели да разговарамо и о даљој перспективи Српске библиотеке, на чему смо врло захвални градоначелнику и целој његовој екипи.

Ако сумирамо стање, можемо закључити да нам је већи број проблема решен (простор, фонд и његово принављање, полице за смештај грађе) а да још остају отворени финансијски и кадровски проблеми. Пошто све активности у библиотеци обављамо волонтерски, преко спонзора-донатора, морамо још обезбедити средства за покривање текућих трошкова одржавања, што на годишњем нивоу износи 9-10.000 евра. Према овдашњим прописима не можемо рачунати на средства из јавних финансија, јер је наша библиотека сврстана у категорију privatnih knjižnica и као таква се не финансира из буџетских средстава. Кадровски проблем је лакше решив, јер постоји могућност да се ангажује стручно лице са сталним запослењем у некој јавној библиотеци на скраћено радно време – неколико сати седмично.

Наши први непосредни послови у библиотеци, који нас чекају у овој години, тичу се сређивања и обраде новоприспелих књига. Књиге су сложене у 270 картонских кутија и већ се налазе у новим просторијама. На основу узорка од 15 кутија, чију садржину смо детаљно прегледали, закључујемо да приближно једна трећина књига није употребљива због дотрајалости или садржаја. Након завршетка грубе селекције, следи монтирање књижних сталажа и поновна, коначна селекција, која ће морати да буде условљена и расположивим простором. Вишак књига ћемо понудити српским друштвима у унутрашњости и/ли библиотечкој мрежи Словеније. Отписивање дотрајалих књига убудуће ће бити усклађено с нашим могућностима занављања. Задњи корак у овој фази биће уношење одређених параметара у базу података, када свака књига буде имала своје место на полици и разврстана према форматима ради најекономичнијег коришћења простора.

На крају напомињемо да је ово договорено решење привременог карактера за, по садашњој оцени, две до три године, након којих би, према мишљењу г. Јанковића, Љубљана морала наћи одговарајући простор од 250-300 м2, у коме би био смештен Српски културни центар а који би обухватао библиотеку, читаоницу и друге садржаје намењене српској популацији из Словеније. Остајемо у уверењу да ће тако и бити, а време ће показати своје!

Момчило Станић

Друштво „Михајло Пупин“, Љубљана

VAŽNO - UVOĐENJE SVETOSAVSKOG ŠKOLSKOG PAKETA!!!!!!!!

Poštovani,

prošao je i 27. januar, dan prvog među Srbima, dan velikana, svetitelja, Save. Pošto je sv. Sava i slava i zaštitnik srpskih škola, a mi se bavimo kulturnom delatnošću, odlučili smo da i mi uvedemo određene ugodnosti za budućnost našeg roda, naroda, čovečanstva - omladinu - školarce.
Naime, od današnjeg dana, 28.1.2009, pa nadalje, omladina sa statusom učenika, đaka ili studenta ima pravo na BESPLATAN upis u biblioteku (znači, članstvo Vas košta tačno 0 (nula) evra godišnje), a kako bi Vas podstakli da čitate, uz potpuno besplatan upis, poklanjamo Vam knjigu autora Jordana Stavrova - Povratnik! Ne propustite ove prelepe svetosavske ponude i pridružite nam se - NEKA KNJIGA KRUŽI!



Nekoliko rečenica o autoru i knjizi:
Jordan Stavrov je delovao u Sloveniji kao vojni oficir - pomoćnik komandira brigade u Kranju, zadužen za politička pitanja. Venčao se Slovenkom, a doživeo veliku tragediju kad je u saobraćajnoj nesreći izgubio dva sina. Nakon toga ga je zadesio raspad države, nakon čega se je odlučio da vrati u svoj domaći kraj, blizu Pirota u Srbiji. U knjizi opisuje svoju odisejadu nazad u svoj domaći kraj, vešto upliće uspomene iz detinjstva i povezuje ih sa ratnom, krvavom realnošću. Opisuje lično preživljavanje u crnim trenucima, promenu odnosa ljudi kroz vreme i beskućstvo. Vešto isprepletana priča uz upotrebu lepog stila i jezika.
Studenti, đaci i osnovnoškolski učenici knjigu dobivate na poklon uz besplatan upis u biblioteku!

Svako dobro!

Post scriptum: Da bi se upisali, donesite samo lični dokument ili đačku/studentsku iskaznicu. Školarci donesite samo dokument. Za ostale nenavedene starostne grupacije članarina i dalje iznosi 5 evra, i uz nju, kao i svi ostali, takođe dobivaju knjigu. Knjige će se deliti dok ih ne nestane, zato požurite sa upisom :) ! (inače ih ima mnogo, ali svejedno:) )

KD Mihajlo Pupin, biblioteka

KNJIGE NA PRODAJU!

Od današnjeg dana dalje u prodaji su tri knjige srpskog pisca, koji živi u Sloveniji - dr. Vase Predojevića -



1) Putevima Podgrmeča: - roman- Delić iz recenzije Dr Jurija Zalokara, psihiatra i publiciste: "Ova knjiga (Putevima Podgrmeča) opet nas vraća u njegov rodni kraj i već govori o prvim znacima preporoda. /.../Simbolični lik druge i treće knjige je Sanjar, koji nas preko prošlosti vodi u budućnost kao glasnik Grmeča. /.../To su strane, koje pune mnogobrojni aforizmi i simboli, izraženi ponajviše kao klene narodne izreke u govoru Podgrmeča i u pjesmama pjesnika srpskih. Najveći među njima su simboli Sunce i Majka. Zatim je tu besjeda o "dobroj vodi" u kojoj prepoznajemo živu vodu iz brojnih slovenskih gatki."

Cena knjige: 20 EUR


2) Zločin brez kazni:

Delići iz recenzija Dr Jurija Zalokara i Milenka Vakanjca:

"Knjiga dr. Vasa Predojevića spregovori o krutih dejstvih, ki tokrat niso prizadela samo enega, Sanjača, kot se imenuje "junak" pripovedi, ampak veliko tisočev drugih s podobno usodo, ki jih je doletela, ne da bi bili kakorkoli krivi. To je pripoved o "izbrisanih" prebivalcih Slovenije, ki so ostali ne samo brez dela in možnosti zaposlitve, ampak tudi brez zdravstvenega zavarovanja, pokojnin, državljanstva, stanovanjske pravice, stalnega prebivališča, svobode gibanja... kot popolnoma brezpravni tujci, včasih celo dobesedno prepuščeni cesti. njihov boj, da si pridobijo nazaj ukradene jim pravice, še po petnajstih letih ni dobljen. - Dr Jurij Zalokar"

"Avtor se ni naključno zatekel k Fjodoru M. Dostojevskemu in pri njem poiskal vzporednico naslova znamenitega etičnega disputa o zločinu in kazni. Če je pri Dostojevskem etično vprašanje jasno postavljeno: zločin Raskolnikova mora biti kaznovan, pa čeprav bi se njegov umor oderuške starke lahko interpretiral tudi drugače. Toda etična razlaga, ki se vseskozi potrjuje v Predojevićevi knjigi, ni enaka zadregi Raskolnikova iz zelo preprostega razloga. Manjka ji tako "zločin", ki bi napeljeval državo k ekzemplarni kazni, kot tudi sam motiv "zločina". Etična razlaga, če o njej sploh lahko govorimo, je v bistvu zgolj zadrega, ki prav nič ne prispeva k razkrivanju bistva, ampak je konstrukt, ki se na koncu razgali kot neuspel birokratski podvig. Podvig, ki se mora na koncu zateči k "človeški zmotljivosti", ki s svojo večno prisotnostjo v človeški zgodovini pač zahteva "razumevanje"- Milenko Vakanjac"

Cena: 20 EUR

3) Podgrmečki odjeci - Pjesme -



"Pesnik se nam raskriva kao vjeran sakupljač narodnog blaga i običaja, a istovremeno brižan posmatrač društvenih događaja, koji su u ratnim vihorima prošlog stoljeća Balkan nekoliko puta zavili u crno. Imajući neosporiv odličan dar posmatranja, nije mu teško da izražava vlastita iskustva. Te kako avtor u svojim pesmama ne oslikava samo događaje, vreme i mjesta, nego svemu dodaje svoju ličnu životnu notu. U njegovim djelima vrvi mnoštvo različitih sudbina, događaja, konflikata. Događaji u vezi sa ratovima ispunili su ga ogorčenjem i žalošću, upili su mu se u dušu i obeležili ga zauvijek - Marija Vogrič, pisateljica"

"Ovom zgodom avtor se predstavlja naglašeno impresivnim poetskim kazivanjem, potvrđujući na taj način neoporecivu istinu, da su poezija i proza dvije kćeri bliznakinje plemenite majke književnosti. I tek kda se avtor okuša i potvrdi svojim stvralaštvom kroz obe pomenute forme, on tek tada konačno uobličuje svoj književno-umetnički identitet i stiče pravo na legitimaciju pisca u pravom smislu te reči. /.../ Jezik je tipično pjesnički, odjeven u raskošnu metaforu, obogaćen vrlo upečatljivim vizuelnim i auditivno-taktilnim slikama, emoionalno nabijen, prije svega porodičnim a zatim zavičajno-ljubavnim, preovlađujuće sjetnim, osjećanjima. Svi ti elementi uspešno su kompozicijski povezani u jednu poetsku tvorevinu koja čitaoca čini bogatijim za jedan prijatni duševni ugođaj.- Đuro Trkulja, pjesnik"

Cena: 10 EUR


Narudžbe ili kakva god pitanja vezana o gore pomenutim publikacijama slati na: mp.knjige@gmail.com

Svako dobro!

Појте му, Срби!

Данас, 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Ш предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе.

После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.
Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.

Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.

IZVINJENJE - PROMENA U RADU!

Zbog zdravstvenih razloga, biblioteka nije radila kako je bilo planirano u periodu poslednjih četrnaest dana. Zbog toga smo primorani da objavimo novo radno vreme, koje će važiti u periodu od četvrtka, 22. januara do 1. februara!

Ponedeljak, Utorak, Četvrtak, Petak: 9h - 13h


Radno vreme sredom i subotom ostaje isto!


Izvinjavamo se zbog neprijatnosti, ali naše dobrovoljce su stegle u spone više sile. 1. februara objaviće se redosled nastavka radova!

Dobro došli!

Христос се роди!!!!!

Свим православним верницима желимо срећан Божић!


ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!!