15. октобар 2016.

Наш члан Дамњан Дамњановић успешно одбранио магистарски рад

Дамњан Дамњановић, магистар историјских наука и члан друштва Михајло Пупин из Љубљане, одбранио је оценом десет, магистарски рад на тему "Улога Михајла Идворског Пупина код решавања словеначког граничког питања".

Свој магистарски рад је одбранио 13. септембра 2016 године на Аlma Mater Europaea - Institutum Studiorum Humanitatis, Факултет за пост - дипломске студије у Љубљани.

У комисији за одбрану магистарског рада су били следећи угледни професори:
Редовни професор др. Божо Репе (ментор), редовни професор др. Игор Грдина (председник комисије), доц. др Бојан Балковец (члан комисије).

Цитирамо делове из стручног извештаја
Магистрски рад Дамњана Дмањановића има 88 страна.

Магистарски рад се односи на период Конференција мира, која се одржала у Паризу 1919. године, након Првог светског рата. На тој конференцији су велесиле одлучивале о судбини малих народа на Балкану и њиховим границама без обзира на жртве и заслуге који су они имали за време рата.

Михајло Пупин, амерички научник спрског порекла је рођен 9.октобра 1854 године у малом градићи Идвор у Банату (некада је то била Аустроугарска, а да данас је то општина Ковачица у Србији).
Михајло Пупин је био веома важна личност за решавање словеначког, тада југословенског граничког питања после Првог светског рата. Из исцрпног излагања младог научника Дамњана Дамњановића смо сазнали, да је био Михајло Пупин привржен Словенцима, захваљујући свом професору математике Косу, који му је у вишој школи у Панчеву пробудио љубав према математици. Затим је у Њујорку, као емигрант, упознао Словенца по презимену Луканич, који му је помогао у најтежем раздобљу његовог живота, на почетку боравка у Амарици.

Да би се на неки начин одужио за све што су за њега учинили, Михајло Пупин је својим угледом и дипломатском спретношћу успео наговорити тадашњег председника САД Вилсона, да Словенцима, то јест тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, припоје Триглав, Блед и још неке крајеве на том подручју, па и део Прекомурја, који су били до тада под влашћу Аустроугарске.

Као што је објаснио Дамњан Дамњановић, Словенци, Срби и остали Југословени, наивно су веровали дипломатама САД код решавања граничког питања. Да није било Михајла Пупина, скупо би платили париски договор о разграничењу.

Наивно веровање у председника Вилсона, који није имао довољно историјског знања о народима на Балкану, је било важно за период пре париске мировне конференције и првих месеци њеног рада, до јуна 1919. године. Млада америчка делегација, коју је Вилсон изабрао за мировне преговоре није знала ништа о Словенцима као "неисторијском народу", како су га представиле друге велесиле. Америчка делегација је имала високо мишљење о Италијанима и њиховој култури.
Михајло Пупин је својим личним учешћем на конференцији и својим вишеслојним излагањима и дејствима успео да убеди америчку делегацију да пристану на промене границе у добробит Словенаца и нове краљевине Југославије. Михајло Пупин је свој ангажман потврдио Меморандумом, који је био написан 19. априла 1919. године.

Словеначки народ је тиме добио онај део земље, који му историјски припада, а на велико разочарање, нису успели добити део Приморја све до Вршича и Постојне. Тај део територије је Словеније добила тек након другог светског рата.
Због неуспешног референдума у Јужног Аустрији, то јест у покрајини Корушка, Словенци су изгубили Целовец и претежан део те територије, која и данас припада Аустрији.

На одбрани магистарског рада били су присутни угледни интелектуалци, чланови друштва Михајло Пупин из Љубљане, као и чланови породице Дамњана Дамњановића.


Припремила Мирјана Рибич